Годинама уназад, па чак и деценијама, на овим просторима се јавља један те исти наратив, који би требало да наметне стид свима онима који се као срби изјашњавају.

Тај исти наратив долази и ових дана од оних који Сарајево сматрају главним градом, иако са Босном никакве везе немају, којима је херој Аћиф Бљута (албанац који је ратовао у Балканским ратовима против српске војске, члан Централног одбора Друге призренске лиге, ратни злочинац из Другог светског рата који се залагао за стварање велике Албаније) и који глас дижу да у Пријепољу мост у Шарапову понесе име султана Мехмеда II Освајача Фатиха (који је окупирао Консантинопољ, срушио Ромејско царство, али још важније, човека који је 1459. године срушио Српску деспотовину након чега до 1804. године није било Србије ни у каквом облику).

Да не набрајам даље “хероје” заједничко им је да су ратовали, сваки у своје време, против сваке српске државе и да су убијали или наређивали убијање ваших православних комшија.

Последњих дана видимо оркестриране нападе на наставницу из Пријепоља која је одала почаст преминулом генералу Ратку Младићу, са захтевима за њену одговорност, и то од тих истих којима су набројани неспорни хероји.

Тешко се може оно што се дешавало у ранијим временима посматрати као црно-бело, али је сасвим сигурно да поменуту двојицу ваши православни суграђани посматрају као и самога ђавола, али вама, којима су они хероји не смета да их величате, не марећи за “осећања” суграђана.

Такође, ти исти не виде проблем да у земљи чије је савремене темеље подигао Вожд Карађорђе истог називају злочинцем.

И све то слободно и без последица, као што без последица бацају дрвље и камење на једну наставницу која је одала почаст човеку који је преминуо, јер она, за разлику од њих, не треба да слободно мисли или да јавно изрази свој став јер се то не уклапа у наратив у коме су хероји сви они који су разарали српске државе, а злочинци они који су их стварали.

Потпуно отворено морам поставити питање, да ли православни срби имају као и ви једнако право да о својој историји мисле слободно, да имају други угао посматрања у односу на ваш, на оно што се десило и шта се дешава, или треба да прихвате ваш наратив и да се стиде да кажу ко су и шта су?

Тај стид нећете наметнути, али једино што чините успешно јесте да код једног истог народа другачијих вера будите међусобно неповерење и сумњичавост.

Мислим да би сви морали прихватити да исте ствари видимо различито, па и ову где већина народа у Републици Србији генерала Ратка Младића види као хероја, као човека који је, заједно са другима, након дуго времена опет успоставио једну српску државу западно од Дрине.

Стога, Христос васкресе генерале! Бог да ти душу прости!