Пре неких годину и по дана у Србији се десило нешто неуобичајено.

Наиме, тада је председник општине Топола поднео оставку из моралних разлога после хапшења брата и синовца због сумње да су извршили кривично дело. Тадашњи председник општине Топола рекао је да са тим чином жели да успостави један стандард у општини и у партији којој припада, да свако мора да поднесе одговорност иако он нема личну одговорност за поступке свог брата против кога се води истрага.

Опште је позната чињеница у Пријепољу да смо сличну ситуацију имали и са једним лицем у општинској управи, али тада није дошло до појаве било каквог осећаја одговорности, а још мање до потребе за истим чином. Посматрајући претходни период, очигледно је да постоји разлика у перципирању морала и одговорности.

Примера ради, иако је одредбом чл. 219а ст. 2 Кривичног законика прописано да ће се лице које је инвеститор или одговорно лице у правном лицу као инвеститор објекта који се гради без грађевинске дозволе казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном, то јест да је грађење без грађевинске дозволе кривично дело, посебни саветник министра туризма Есад Хоџић je лице за које постоји основана сумња да је извршило кривично дело, браниo на седници скупштине општине називајући га инвеститором.

Оно што је у свом говору Есад покушао да прикрије јесте да je објекат без грађевинске дозволе у заштићеном подручју изградио његов син (инвеститор).

Ова разлика у односу према некоме од блиских сродника ко је осумњичен за извршење кривичног дела између председника општине Топола и посебног саветника министра туризма и председника општинског одбора СДП говори о моралу и васпитању, а и о томе каква нас будућност чека са моралним громадама.

Нико није очекивао од председника општинског одбора СДП и посебног саветника министра туризма да поднесе оставку због могуће штете по углед партије којој припада, министарства туризма и Републике Србије због тога што су грађани упознати са његовим радом у предходних 20 година и доприносом заједници.

Међутим, без обзира на углед који ужива у Пријепољу, ипак нико није очекивао да ће исти заменом теза бранити осумњиченог за извршење кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора до пет година, да тргује са незаконитом избором начелника општинске управе и грађевинском дозволом за већ изграђени објекат у заштићеном подручју.

Много је ово и за Пријепоље и за Есада.

“Шифра Полимске 24” указује на потребу да се Есад Хоџић као представник народа у скупштини општине Пријепоље, а и као председник општинског одбора СДП и посебни саветник министра туризма јавно огласи и каже да ли су сви грађани једнаки.

Уколико је одговор позитиван, онда или да грађане позове да слободно граде објекте без грађевинске дозволе и тиме предузимају радње извршења кривичног дела или да осуди изградњу објеката без грађевинске дозволе у заштићеном подручју и позове надлежне државне органе да према свим евентуалним извршиоцима наведеног кривичног дела поступају једнако, “ни по бабу ни по стричевима”.

“Шифра Полимске 24” обавештава грађане Пријепоља у случају да Есад Хоџић позове грађане да граде без грађевинске дозволе да смо безецовали ливаду поред Дома културе са погледом на ушће за наш пословно-стамбени објекат и да се сви остали клоне онога што смо одлучили да буде наше.