Синоћ је на платоу Дома културе у Пријепољу одржано мирно окупљање неколико десетина грађана који су изразили солидарност са студентима из Новог Сада, као и поштовање према жртвама више трагичних догађаја који су последњих година потресли Србију.
Окупљању је претходила симболична шетња од Бистрице до центра града, а догађај је добио и духовну димензију захваљујући присуству двојице ходочасника на путу ка манастиру Острог. Водитељка скупа поздравила је присутне и захвалила им што су, упркос лошем времену, дошли да пруже подршку ходочасницима.
Један од ходочасника, Вања, истакао је да њихов ход има вишеструки значај — посвећен је студентима и слободи говора, али и као подршка Немањи Петровићу, младићу ухапшеном због објаве на друштвеној мрежи X. Вања је нагласио да га на овом путу воде љубав и вера у младе генерације које су претходних месеци организовале протестне шетње широм Србије.
Иако физички напоран, пут не доживљава као тежак захваљујући подршци људи које срећу на свом путовању. Заједно са колегом Војом, ходочашће користи и за прикупљање помоћи ратним ветеранима, којима изражава дубоко поштовање јер су, како каже, били уз народ кад је било најпотребније. Њихов циљ је да на дан Светог Василија стигну у Храм и упуте молитву за све добре људе у земљи.
Вања је позвао све који желе да помогну ратним ветеранима да то учине уплатом на жиро рачун, који се може добити контактирањем ратног ветерана Синише Јевтића путем друштвених мрежа.
Током окупљања одржана је и шеснаестоминутна тишина у знак сећања на страдале у паду надстрешнице у Новом Саду, као и на жртве масакра у Основној школи „Владислав Рибникар“ и убистава у Младеновцу.
На крају скупа, водитељка је упутила речи подршке Његошу Петровићу, који је, како је навела, био уз студенте од самог почетка и међу приведенима током недавних дешавања.
Вањин сапутник Војислав изјавио је да је до њиховог контакта дошло путем Фејсбука, где је видео Вањину објаву и без много размишљања одлучио да му се придружи. Нагласио је да му је ово први пут да иде под Острог и да је почетак пута био изазован, али да сада умора више нема. Посебну снагу дају им, како каже, људи који им дуж целе руте исказују подршку – топлим речима, храном и освежењем.
„Као што је Вања рекао, подршка људи нам даје снагу за сваки следећи корак. Ово ходочашће ми много значи и сигуран сам да неће бити последње у мом животу“, додао је Војислав.
