Од синоћ не могу да из главе избацим култну сцену из филма “Подземље” Емира Кустурице и реплику Боре Тодоровића: “Мајмун је ушао у тенак, биће катастрофа!”. Мислим и да ми је израз лица био исти као код Боре Тодоровића док сам гледао и слушао обраћање министра без портфеља Усаме Зукорлића директорици Предшколске установе “Миша Цвијовић” Виолети Тошић.
У том обраћању министар без портфеља задужен за област помирења, регионалне сарадње и друштвене стабилности, са позиције министра Владе РС и испред заставе Републике Србије, се лично обраћа директорици једне предшколске установе заповедним гласом, набрајајући захтеве и указујући да још нису тражили њену смену већ јој дају прилику да исправи пропусте.
Више пута сам изнова преслушавао изјаву министра како бих био сигуран да ме моје скромно знање босанског језика којим министар говори (према интернет презентацији Владе РС) не онемогући да јасно разумем његове поруке. Данима пре овог личног обраћања министра директорици, јавност се, на друштвеним мрежама и интернет порталима из Новог Пазара, бави наводном дискриминацијом муслиманки које носе хиџаб. Ову тему су на дневни ред поставили наведени министар, подпредседник скупштине РС Един Ђерлек, функционери СПП и БНВ.
Прстом су показали на директорицу која је на друштвеним мрежама изврнута на стуб срама и изложена многобројним увредама јер у предшколској установи важи Правилник који је донет пре него што је иста постала директор и који је дужна примењивати у свом раду као и сваки други пропис.
Наведеним правилником забрањено је запосленима истицање верских симбола свих религија. Према Закону о забрани дискриминације, дискриминација представља “свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање”. За сваког ко је функционално писмен јасно је да нема неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања јер је забрањено свим запосленима у ПУ да истичу верске симболе свих религија.
Опште је познато да је Усаме Зукорлић више пута у јавности истицао да је Сарајево главни град његове матичне државе Босне и Херцеговине. Није уопште спорно да неко БиХ сматра својом матичном државом, па чак и да је исти министар у Влади друге државе рођен у Алжиру, мада јесте мало чудно да не говори српски језик (према интернет презентацији Владе РС), али јесте спорно то што исти захтева већи степен права у РС од оног који има у својој матичној држави.
Наиме, Уставни суд БиХ је одлучивао у погледу ношења хиџаба и нашао да ношење хиџаба у јавним службама може утицати на заштиту права и слобода других, те да је забрана ношења хиџаба, као и било ког другог верског обележја, неопходна мера у демократском друштву.
Поред ове одлуке, Уставни суд БиХ је оцењивао и уставност Правилника о униформама Оружаних снага БиХ по захтеву Бакира Изетбеговића и одлучио одлуком У-21/22 од 18. 1. 2024. године да забраном ношења хиџаба уз униформу током војне службе у ОСБиХ није прекршено право на слободу вере загарантовано Уставом Бих и чл. 9 Европске конвенције о људским правима.
У медијима нисам пронашао да је Усама Зукорлић јавно осудио Уставни суд БиХ, суд његове матичне државе, због дискриминације жена које носе хиџаб или пак ЕСЉП који је у својој богатој пракси заузео становиште да у демократским друштвима у којима коегзистира више религија може се показати потребним да се ограничи слобода испољавања вере или уверења како би се помирили интереси различитих група и осигурало поштовање сваке особе (Kokkinakis protiv Grčke од 25. 5. 1993 године број 14307/88).
У Пријепољу поред муслимана живе и припадници других религија, као и атеисти и агностици. За очекивати би било да неко ко је завршио права на Интернационалном универзитет у Новом Пазару позабави мало и правним прописима пре него што почне распиривати неповерење и нарушавати хармоничне односе у Пријепољу.
Пријепоље је увек било посебна средина, помало чудна људима са стране. Нико нас није посебно учио како се требамо односити према припадницима других религија, али су сви грађани Пријепоља увек водили рачуна да својим делима и речима не повреде припаднике друге скупине и да у својим односима исказују међусобно поштовање. Било је наравно и оних који су искакали али се средина на исправан начин односила према њима осуђујући таква искакања.
С правом могу поставити питање да ли је правник из Новог Пазара из неког разлога имао какву протекцију на Интернационалном универзитет у Новом Пазару, јер заборавља да је чл. 11 Устава РС иста означена као световна држава, те да се одредбе Устава којима се јемчи слобода вероисповести не могу извлачити из контекста и тумачити изоловано.
У којој мери у Пријепољу постоји разумевање и толеранција међу припадницима различитих верских скупина најбоље говори пример из Предшколске установе Миша Цвијовић, у коме, баш из разлога што у исти иду и деца исламске вероисповести, на јеловнику нема свињског меса. Бар половина од деце која похађају наведену установу нису исламске веросисповести, али до сада то њихови родитељи нису видели као проблем. Шта више, до овог спина о дискриминацији међу другом верском скупином о томе није било ни помена. Од тада се чују и гласови да у добром делу продавница у Пријепољу поред других врста меса нема свињског, да се не може купити пиво или какаво друго алкохоно пиће, да у неким ресторанима нема алкохола, те да су срби, у држави коју су крвљу створили, дискриминисани.
Не могу се сложити са овим, али су ти гласови резултат рада Странке правде и помирења и иступа њихових функционера и њиховог министра. Да се не би десило да као у “Подземљу” тенак опали и буде катастрофа, морао би председник Владе реаговати и јасно изнети став Владе да ли стоји иза речи свог министра, а ако не стоји да истом јасно укаже да у јавним иступима мора водити рачуна о политици Владе РС и да не сме радити на штету Републике Србије уколико жели да буде њен део.
И за крај, као неко из Пријепоља, волео бих да јасно чујем шта функционери СПП у Пријепољу мисле о иступима свог министра и да ли истог подржавају и деле његове ставове како бих знао кога да заокружим на будућим локалним изборима.
