ПОВОДОМ инцидента у Новом Пазару, где је група екстремиста насрнула на припаднике полиције, псовала „српску мајку“ и вређала Господа Исуса Христа, редакција Полимске24 контактирала је чланове Општинског већа Пријепоља, тражeћи одговор на једноставно и директно питање:

Да ли осуђујете нападе на припаднике МУП-а и вређање хришћанских светиња и симбола?

Позиви и поруке послати су већницима Санелу Диздаревићу, Елвину Бањици и Енису Мемишаховићу.

Јавио се једино већник Мемишаховић, који је кратко изјавио:

Осуђујем свако насиље. Члан сам локалне партије и верујем у суживот.

Други већници — Диздаревић и Бањица — нису одговорили ни на позиве, ни на поруке. Ни реч. Ћутање.

Али, посебно забрињавајуће делује потпуно игнорисање од стране председника општине Пријепоље. Упркос вишеструким покушајима да добијемо његову изјаву, није се јавио, нити је одговорио на поруке. Потпуно се повукао. Ћутао.

У тренутку када се полиција, држава и религијске вредности нападају, изостанак реакције функционера није политички неутралан. То је порука. Или о непостојању става, или о прећутној подршци. А оба исхода су за једну мултиетничку и грађанску заједницу — опасни.

Када председник општине не нађе за сходно да осуди вређање Христа, псовке „српској мајци“ и напад на српску полицију – морамо се запитати: да ли је то страх, неодговорност, тихa идентификација са екстремистима или је председник Општине отишао на зимовање усред лета?

Ако се у тренуцима када се руши темељ правне и демократске државе — ћути, онда се тим ћутањем шаље порука. И та порука није ништа мање застрашујућа од самих псовки и удараца.

Са друге стране, стигла је једна јасна и одговорна изјава. Члан општинског већа Марко Шљукић испред Српске напредне странке поручио је:

“Најоштрије осуђујем нападе на припаднике полиције у Новом Пазару који су поступали у складу са законом и својим овлашћењима.

Као представници власти у мултиетничкој средини, имамо обавезу да чувамо мир, поштујемо различитости и штитимо институције.

У овој ситуацији одговорност је на свим политичким и јавним актерима који морају осудити сваки покушај подстицања међуетничких тензија које нарушавају мир, стабилност и међусобно уважавање.“

Док неки имају храбрости да се јасно поставе, други се склањају у тишину. Али у временима кризе, ћутање није само недостатак реакције — ћутање је став. И народ има право да зна ко стоји, а ко ћути кад се држава и вера пљују.