Повод за овај текст је снимак у прилогу који је објављен на друштвеним мрежама и саопштење фирме “Рапид Хусовић”.
На снимку се види неко лице које из камиона фирме “Рапид Хусовић” баца комунални отпад у корито реке Милешевке.
Сам снимак је довољан да изазове згражавање, осуду, али и да нас све натера да погледамо где смо били и где смо сада.
Где смо сада најбоље говори саопштење фирме “Рапид Хусовић” у коме се ограђују од свог запосленог и наводе да ће против запосленог бити покренут дисциплински поступак.
То је све, а смеће остаје у кориту Милешевке док га нека бујица не однесе у Лим, па у Дрину, затим у Саву, па у Дунав и на крају у Црно море.
Саопштењем је показана свест о учињеном и одговорност наведене фирме која сматра да је довољно оградити се, од наводно самоиницијативног поступка запосленог, који баца отпад (не само картон како се наводи у саопштењу) у корито реке Милешевке.
Да постоји свест о одговорности, како друштвеној, тако и за запосленог, издавалац саопштења би самоиницијативно покупио сав отпад са места на коме га је њихов запослени изручио.
Оно што је додатан проблем јесте да немамо никакву реакцију комуналне инспе-кције, па се с пуним правом можемо запитати да ли иста постоји, а ако постоји, да ли предузима радње из своје надлежности и шта је поводом конкретног случаја предузела.
Лично, више пута сам био сведок када грађани Пријепоља бацају смеће у своје реке, па чак и са мостова у граду, не скривајући се, спремни на сукоб уколико би им ко указао на непримереност таквог поступка, јер како су говорили, имају право на то и што то мени смета када ће вода однети.
Однела је нас све нека мутна вода.
С друге стране, никада нисам био сведок поступања комуналне инспекције, тако да ми се чини да иста суштински не постоји, или да су запослени на годишњим одморима или боловањима.
Да суштински постоји и функционише комунална инспекција не би смо имали случајеве да отпад служи за обезбеђивање паркинг места, чак и у непосредној близини седишта комуналне инспекције.
Поред свести, очито је да не постоји ни одговорност оних који су по закону дужни да се старају о комуналном реду.
Некада је, у бившој Југославији, Пријепоље важило за један од најчистијих насељених места.
Тада је било свести и тада је у ЈКП Лим радио човек који се зове Мирсад Садиковић Зец.
Тај Зец је свој живот посветио граду у коме је живео и верујем да је њему теже него било коме другом када погледа где се сада налазимо и поред труда и љубави који је уложио, јер се исти није устручавао да заједно са физичким радницима у току радног времена ради на чистоћи града, а након истека радног времена и сам или са понеким пријатељем кога је анимирао да му се прикључи.
Шта је узрок оволиког немара према околини, према самом себи, према сопственој деци?
Поред родитеља, и пропуста општинске управе, сматрам да је у доброј мери узрок живљења у смећу то што школе не раде свој посао и не едукују у довољној мери ученике да брину о животној околини.
Довољна потврда тога је простор од Владичанског двора до средњих школа и количина смећа која се тамо налази.
Не желим да ме неко погрешно схвати да су ђаци одговорни за смеће по улицама и дивље депоније, јер су они најмање одговорни па чак и када неко од њих и баци смеће мимо канте за отпатке.
Криви смо сви, због тога што толеришемо непостојање функционалне комуналне инспекције, што не дајемо исправан пример онима који долазе и наравно просвета, која испушта прилику да тог Зеца истиче као позитиван пример и позове сваке године да одржи предавање ученицима о стварним вредностима којима је посветио живот.
Ако се не потрудимо да направимо зечеве и сами ћемо се претворити у нерасте.
Курцио Малапарте II
