Босански језик је у службену употребу у Општини Пријепоље уведен још 2009. године када је чланом 5. Статута прописано да су на територији општине у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо и босански језик и латинично писмо.
Не желимо да улазимо у лингвистичку анализу јер је Република Србија јасно рекла да је босански језик посебан језик.
Шта више, Репубика Србија је именовала преводиоце за босански језик како би омогућала грађанима да се користе својим правом на употребу матерњег језика у судским поступцима.
Значи, када је у питању држава иста је успоставила услове да грађани остварују своје право на употребу матерњег босанског језика.
Током година било је проблема у судским поступцима, али од момента именовања преводилаца више се није постављало питање да ли грађани Пријепоља, у коме је босански језик у службеној употреби, имају право да се истим користе у судским поступцима уз учешће преводиоца за босански језик.
Међутим, промене у правосудним органима, то јест, избор Ане Пејовић, за председника Основног суда у Пријепољу, избор Емире Буквић, за председника Прекршајног суда у Пријепољу и постављење Марице Ђуровић Колџић за ВФ Главног јавног тужиоца ОЈТ у Пријепољу, довеле су до тога да се масовно грађанима Пријепоља онемогућава да се користе својим правом на употребу босанског језика.
С правом постављамо питање зашто се то право грађанима ускраћује, посебно имајући у виду да је Република Србија обезбедила све услове.
Постоје два могућа разлога.
Први разлог, мање вероватан, може бити проста самовоља руководилаца наведених органа који сматрају, супротно ставу државе, супротно Уставу, Закону и Статуту, да грађанима Општине Пријепоље треба ускратити право да се користе својим матерњим језиком јер се између себе довољно разумеју.
То разумевање није било спорно ни у предходном периоду када су грађани могли да се користе својим правом.
Други разлог, који нам се чини вероватнијим, јесте да су руководиоци органа добили задатак да на сваки могући начин заоштре ситуацију у друштву како би се одговорност пребацила на садашњу извршну власт.
Сведоци смо у предходном периоду од како су почеле блокаде саобраћаја и протести у Србији да један део, како га медији називају, “одметнути део правосуђа” поступа супротно Уставу и Законм.
Посматрајући време када започиње са ускраћивањем права грађана да се користе својим матерњим босанским језиком лако ћемо закључити да се то време поклапа са појавом блокадера и рушења легитимно изабране власти.
Једини циљ који видимо јесте да се терет кривице за ускраћивање права грађана превали на републичку власт и да се настави са дестабилизацијом Републике Србије.
То јест, неће грађанима којима се украти право да се користе својим матерњим језиком бити криви Ана, Емира и Марица, већ искључиво Република Србија и Александар Вучић.
Ускраћивање права грађанима, посебно оних које су имали и која су користили, може довести само до поремећаја у међунационалним односима из простог разлога што је врло лако окривити другу народ.
То је оно што је посебно опасно и што никоме осим онима којим је циљ дестабилизација Републике Србије.
У наредном периоду затражићемо од именованих “шефова” правосудних органа да се изјасне да ли се грађанима општине Пријепоље омогућава да се у судским поступцима користе својим матерњим босанским језиком, који је у службеној употреби у општини Пријепоље, а ако не, чиме су се руководили приликом одлучивања да почну да ускраћују то право грађанима.
Такође, затражићемо и од локалних политичких партија да јасно изразе свој став по овом питању.
